Ронин свира фрулицу

И тако, док нас сељани врбују да се за шаку пиринча ухватимо у коштац са хордом злочинаца, догега се неки крезави старац и без речи утури ми у руке пергамент од ронина Ст.:

Драги Брадо,

Хвала ти на лепој иницијативи, али нисам сигуран да ћу у овом трентуку моћи да узвратим истом оштрином и брзином пера, што због недостатка времена, што због недостатка тог неиздржа који би ме натерао да се латим слова. Једноставно, у овом тренутку немам то у себи, иако верујем да би ово могла да буде лепа иницијатива, поготову да има неку врсту оквира, теме или уређивања.
 Скоро сам у некој селидби нашао дневнике неког деде неке моје бабе тетке, значи човека који је неких 6 генерација иза нас, и који је живео и стасавао на овим просторима средином 19. века. И у том неком хаосу селидбе једино што сам успео да прочитам био је један одељак, који је на један, за ове просторе компленто несвакидашње оптимистичан начин, говорио о стварању српске државе, о новим политичким идејама, о рађању једног модерног друштва. У тим речима је било јако много ентузијазма који је мени, а верујем и свима нама, апсолутно стран. Са једне стране ми је било тужно, колико смо прокоцкали њихов труд, а са друге сам схватио колико је лако пробудити неки ентузијазам и колико лако ствари могу да се преокрену на било коју страну. Само зато би вредело писати, помислио сам.

Али као савет теби, драги Александре остајем при реду 19. Кишових савета младом писцу:

http://balkanist.net/bcs/danilo-kis-saveti-mladom-piscu/

До неког следећег пута, још једном хвала.

peace

Ст.

Чуо сам за учења старог сенсеија, и док сам у хипертекстуалном сећању пребирао и тражио деветнаесту зен причу, реших да неодлучном ронину понудим и пола шаке свог пиринча. Премала је то жртва за придобијање искусног ратника. Ну, у том неком трену, испод сламнатог шешира појави се ко Месец округло лишце Шпанца Интернационалца, са свим зубима и без браде:

Е, одлично, ускоро ћу и ја да ти пошаљем 27 савета, или ако је већ тако, 27 савета младом човеку, или било ком човеку који воли да пише, па чак и ако не уме….Ево например…

1. Гаји сумњу у владајуће идеологије и принчеве, ако их има. Ако их нема, стварај идеале. Гаји и цвеће.

2. Држи се близу принчева, ако имају шта да кажу и ’оће да ураде.

3. Чувај се да свој говор не загадиш. И немој да га учиш напамет.

4. Не веруј да си моћнији од генерала. У зависности од генерала, не генерализуј.

5.

6. Веруј по избору.

7. Не буди горд ако умеш. Ако не умеш, свеједно ћеш спорадично испадати надмена будала.

8. Увек је незгодно са савешћу. То све мораш сам…

И његова катана зазвиждука на подневном сунцу, довољно брзо да одсјајима у ваздуху правилном калиграфијом испише:

どのような….作家

[Који к…. писци…]

И заграби шаку пиринча из сељакове вреће.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: