26

Када ми у сећање навру месеци и године које сам провео у интимним односима са једном женом, чија су осећања сада увела као цветови трешње, разасути по земљи пре него што дуне ветар, још увек се сећам сваке њене речи која ме ономад много потресала; и чим схватим да се она, као што то увек бива, бесповратно удаљава од мог света, моја туга је већа од оне која се осећа при растанку од мртвих.

Кенкō, „Тренуци доколице”, 1331.

Јошида Кенко

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: