Архива

Author Archives: ivan savić

Ти Велики Брадоњо,

Који сваки наш уздах претвараш у челик,

а сваку рђаву мисао ронину припишеш,

показао си да струјиш.

У магновењу недоумица, пре неки дан ми све намах би јасно.

Подне у леденом чечанском суббрлогу. Бубњара вришти, Газда, стари јолдаш, билијар празан у паузи између два посека. Камарад и ја заиграсмо игру луду, у неко време и побрљависмо. Испуњени свачим, опчињени ни са чим, згазисмо у ноћ испред караван-сараја, кад тамо, мој пунтос изгажен, надула се хауба, а фарови вриште. Утучен одох дома не схватајући глупост људску. А мало касније, у сећање почеше да израњају груба лица којима сам лаконски одговарао протеклих десетину сати: „Не, не, не можете да играте, пајтос и ја имамо окршај, сутра ћете, када одемо“.

Јурица Плесник је тог надобудног ниткова и ветрогоњу најзад одлучио да научи памети. Делиријумски магловити покушаји да у својој напаћеној, али алдехидски збринутој душици пронађе највеће злогрде овог провокатора и изелице, како би његов осветнички хибрис појачале до бриткости рођеног предатора, не учинише да реагује. Напротив, оно што је властити селбст имао да му понуди сводило се на резигнацију пред осакаћеним и немоћним пробисветом из мучног детињства. Read More

<span>%d</span> bloggers like this: