Архива

Author Archives: Александар Стојанов / Aleksandar Stojanov

Када ми у сећање навру месеци и године које сам провео у интимним односима са једном женом, чија су осећања сада увела као цветови трешње, разасути по земљи пре него што дуне ветар, још увек се сећам сваке њене речи која ме ономад много потресала; и чим схватим да се она, као што то увек бива, бесповратно удаљава од мог света, моја туга је већа од оне која се осећа при растанку од мртвих.

Кенкō, „Тренуци доколице”, 1331.

Јошида Кенко

   – Ја бих сад волео да сам сâм… Ни жена, ни деца, само мир и тишина.
..

   – Ја сам тишина, тата.

Monster-Truck-Coloring-Pages-Pictures

   Седимо Шпанац и ја покрај ватре, спремамо катане после вечерњих вежби. Ћутимо. Што Шпанац зна да ћути…

   „Кракрк!”, прекиде тај савршен мук клада која, савладана пламеном, пуче надвоје; пуче са њом и Шпанчева тишина:  Read More

И тако, док нас сељани врбују да се за шаку пиринча ухватимо у коштац са хордом злочинаца, догега се неки крезави старац и без речи утури ми у руке пергамент од ронина Ст.: Read More

   „Наш учитељ увек је после ручка спавао”, причао је један ученик Сојен Шакуа. „Ми, деца, увек смо га питали зашто ради тако, а он нам је одговорио: „Идем у земљу снова да пронађем старе мудраце, као што је то радио Конфучије”. Јер кад је Конфучије спавао, сањао је старе мудраце и после је о њима причао својим следбеницима.  Read More

<span>%d</span> bloggers like this: